 |
| Login | |
| | |
| Vesti | |
|
|
| | | |
| Glavni meni | |
| | |
| |
Dobre i lose strane PDV-a
Strana: 1/2
(5925x pročitano)  stampaj
POREZ NA DODATU VREDNOST ZA PREVOZNIKE, UVOZNIKE I TRGOVCE KOMERCIJALNIM VOZILIMA
Uvođenje PDV-a je poslednjih meseci prošle godine bila glavna tema u celokupnoj privredi Srbije, pa tako i među prevoznicima i prodavcima komercijalnih vozila. Posle mnogo priprema, iščekivanja, pa i strahovanja, 1. januara je počeo da se primenjuje porez na dodatu vrednost. Osnovne cene se ne menjaju, ali u startu treba više novca. Autobuski prevoznici traže dodatna objašnjenja i izmene propisa vezanih za linije sa inostranstvom.
Sa novom, 2005. godinom, sva preduzeća u Srbiji posluju u novom ambijentu, jer je na snagu stupio Zakon o porezu na dodatu vrednost. Naime, od 1. januara ove godine prestao je da postoji porez na promet, a na njegovo mesto je došao porez na dodatnu vrednost, koji se inače primenjuje u praktično svim razvijenim zemljama sveta. Razlog za promenu poreskog sistema je u tome što se porezom na dodatnu vrednost, ili skraćeno PDV-om, lakše kontrolišu finansijski tokovi, smanjuju se mogućnosti za zloupotrebe, podstiče se legalan rad preduzeća a otežava rad na „sivo“.
Za preduzeća iz oblasti saobraćaja uvođenje PDV-a znači da će drugačije podmirivati poreske obaveze za obavljanje svoje osnovne delatnosti, ali su tim izmenama stvoreni i drugačiji uslovi pri nabavci vozila. Naime, preduzeća su do sada bila oslobođena plaćanja poreza na promet za vozila kojima obavljaju delatnost, a taj porez se nije javljao ni u jednoj fazi trgovine vozilima – od uvoza do prodaje konačnom kupcu. Sada je, međutim, potpuno drugačije, jer je jedan od osnovnih principa PDV-a da se porez plaća u svim fazama prometa. Tako se sada porez od 18 odsto za vozila plaća i pri uvozu, pri eventualnoj trgovini između trgovačkih firmi, zatim pri prodaji krajnjem kupcu, a takođe i pri prodaji polovnog vozila. Ipak, sve to ne znači da je preduzećima ukinuta mogućnost da pri kupovini osnovnih sredstava za rad budu oslobođena poreza. Ta mogućnost i dalje postoji, ali se ostvaruje drugačije nego dosad. Kod sistema PDV-a, porez se uvek plaća pri kupovini, ali ako kupac ispunjava određene uslove, ima pravo da dobije nazad porez koji je prethodno platio. Tačnije, osnovni princip je ovakav. Prodavac je pri svakoj trgovini, dužan da na svoju prodajnu cenu doda i PDV, i da ukupni iznos (osnovna cena + PDV) naplati od kupca kao konačnu cenu. Prodavac zatim ima obavezu da PDV koji je obračunao i naplatio od kupca uplati državi. Ako je kupljena roba namenjena daljoj prodaji ili je sredstvo za obavljanje delatnosti, kupac ima pravo da dobije nazad PDV koji je u ceni platio pri kupovini. Ovo pravo se ostvaruje tako što preduzeće pri obračunu svojih poreskih obaveza, od poreza koji duguje državi za robu koju je ono nekome prodalo, oduzima iznos PDV-a koji je platilo pri kupovini.
Ako je iznos koji se oduzima veći od PDV-a koji treba da se plati, preduzeće ima pravo da traži vraćanje "viška" poreza koji je platilo, ili taj višak može da koristi za podmirivanje obaveza u narednim obračunskim periodima. Rok u kojem država treba da vrati pomenuti "višak" je 45 dana od isteka roka za predaju poreske prijave. Ako, na primer, preduzeće ima pravo na vraćanje poreza koji je platilo u januaru, novac može da dobije 45 dana posle 10. februara (10. februar je rok za podnošenje prijave za januar), – dakle, 27. marta.
Pravilo da prodavac plaća državi PDV ima izuzetak pri uvozu, jer tada uvoznik, iako nabavlja vozilo, treba da plati PDV na zbir nabavne cene i carine. Taj PDV se vraća uvozniku na kraju obračunskog perioda u kom je obavljen uvoz.
Kupovina novog vozila
 Na primeru to izgleda ovako. Ako je, recimo, nabavna cena kamiona 50.000 evra, uvoznik na nju plaća carinu od 15 odsto, to jest 7.500 evra, pa je zbir nabavne cene i carine 57.500 evra. Taj iznos predstavlja poresku osnovicu na koju uvoznik odmah plaća 18 odsto PDV-a, što je u ovom slučaju 10.350 evra. Pošto će taj PDV biti vraćen, stvarni trošak za nabvku je 57.500 evra (nabavna cena + carina) i na nju uvoznik dodaje svoju zaradu od, recimo, 5.000 evra, pa je sada njegova cena, sa carinom i zaradom, 62.500 evra. Nju treba da uveća za još 18 odsto PDV-a, a to je 11.250 evra. Kada se sve sabere, krajnja cena za kupca je 73.750 evra. Ako je istog meseca uvezao i prodao kamion, uvoznik će na kraju tog meseca izračunati svoju poresku obavezu tako što će u nju uvrstiti 11.250 evra koje je naplatio pri prodaji kamiona i sav drugi PDV naplaćen pri prodaji, a oduzeće 10.350 evra i sav drugi prethodno plaćeni PDV. Ako bi se posmatrao samo kamion iz primera, konačna poreska obaveza uvoznika na kraju meseca bi iznosila 900 evra (11.250 – 10.350). To je, u stvari, isti iznos kao da je uvoznik obračunao PDV samo na 5.000 evra koje je dodao na vrednost kamiona (5.000 x0,18=900).
Ako bi kupac iz ovog primera bilo neko transportno preduzeće (obveznik PDV-a), ono bi na kraju meseca od poreza koji bi inače trebalo da plati (za svoje usluge), oduzelo 11.250 evra PDV-a, koji je bio sadržan u ceni kamiona koji je kupilo.
Ko su obveznici PDV-a
Nisu sva preduzeća obveznici PDV-a, odnosno nemaju sva obavezu plaćanja PDV-a za svoju robu i usluge. Preduzeće koje za 12 meseci ima promet veći od 2.000.000 dinara mora da bude obveznik, a ako je promet manji od 1.000.000, ne može da bude obveznik. Ako za dvanaest meseci ima promet između 1.000.000 i 2.000.000 dinara, preduzeće može da bira da li će biti obveznik ili ne. Inače, osnovna razlika je u tome što obveznici plaćaju državi porez za robu koju prodaju i za usluge koje pruže, ali zato imaju pravo na povraćaj PDV-a koji plate kroz cenu pri nabavci robe i sredstava, i korišćenju usluga, a oni koji nisu obveznici nemaju obavezu plaćanja PDV-a, ali ni mogućnost povraćaja.
Uslovi za vraćanje plaćenog PDV-a
Da bi neko transportno preduzeće imalo pravo na vraćanje poreza plaćenog pri nabavci vozila (a i drugim nabavkama), potrebno je da je ispunjeno nekoliko uslova. Jedan od osnovnih je da je preduzeće obveznik PDV-a, dakle da je u poreskoj upravi evidentirano kao preduzeće koje plaća PDV-a za robu koju prodaje i usluge koje pruža. Drugi uslov je da je pri nabavci vozila u cenu uračunat i PDV, što znači da je vozilo nabavljeno od obveznika PDV-a. Ako preduzeće, na primer, kupi vozilo od fizičkog lica ili od privatnog prevoznika koji nije obveznik, onda u ceni tog vozila ne postoji PDV, pa nema ni iznosa koji bi se kupcu vratio. Podsećamo, pravo na povraćaj postoji samo za PDV koji se pri kupovini plati u ceni robe ili usluge. Porez koji prodavac plaća nakon što proda svoju robu se njemu ne vraća, jer ga je prethodno naplatio kupcu i samo "prosledio" državi.
Obračunski period
Poreske obaveze se obračunavaju i podmiruju za svaki kalendarski mesec ili za kalendarsko tromesečje, zavisno od toga koliki je promet ostvaren u prethodnih 12 meseci. Ako je ovaj promet manji od 20.000.000 dinara, obračunski period je kalendarsko tromesečje, a ako je pomenuti promet veći od 20.000.000 dinara, porez se obračunava i podmiruje mesečno. Rok za podnošenje poreske prijave je 10 dana od isteka obračunskog perioda.
| Sledeca strana (2/2) 
[ Povratak na Zakoni / propisi / carinske tarife | Rubrike koje Vam nudimo ] |
|
|
|
